Mnogo sam depresivan kada je PUN MESEC i ništa mi ne ide od mozga.
Novac i Djavoli vladaju i podsvest ja glavna motivacija bitisanja.Sebičnost,neka komšiji crkne krava.
Pojedinac je postao holivudski CAR,vladar svoje sudbine.Nemoć , glad i beda.
Sve je to bedno i treba se skloniti ili ako imalo ima u Vama ljudkog ,suprostaviti se da ne bi bili saucesnik ove tragedije ljudskog uma.
Ne treba da dizemo pesnice,mada za samoudbranu spremne, nego glave.Ispravite kičmu.Dignite glavu i idite do zubara da bi pobeda bila lepsa.
Divlji zapad je došao u vaše kuće,porodice.Vi ste postali INDIJANCI .
Jos malo po Tadiću i Dinkiću postaćete i junaci crtanog filma pred dnevnik RTS.
Zadnjih 10 godina je primer kako nestaje nacija.
Ima Vas 6 miliona u Srbiji ....pa probajte da okrvavite gaće...Možda će biti nešto od Vas.
Srećno.

Mozda bi na nacionalnom servisu trebale da se naparave emisije u cijem bi stvaranju ucestvovali socijalni psiholozi i pedagozi.U tim emisijama bi deci trebalo da se pokazu pravi sistemi vrednosti na zabavan i na zanimljiv nacin.
Kroz zanimljivu radnju i susgestivna desavanja uticati na pravac razvoja deteta.
Sadasnji TV program koji se emituje je cista propaganda i manipulacija najaviseg ranga jer neke reklama a i mnoge serije kako za decu tako i za odrasle u sebi nose nesvesnu poruku i skriveni obrazac ponasanja koji se na prvi mah odmah ne registruje.
Gledaoc uziva u naocigeld obicnoj porodicnoj seriji a svoje nesvesno puni latentnim obrascioma ponasanja koji se mogu aktivirati pod doredjenim pritiskom ili zabranom.
Covek burno reaguje kada mu je nesto zabranjeno ili kada neko na njega vrsi pritisak da nesto uradi suprotno njegovoj volji.
U tim trenutcima iz nesvesnog proizilaze ti obrasci ponasanja koje je osoba pokupila gledajci manipulativne filmove i serije i posledica toga je da se covek ponasa onako kako je ocekivano.
Iako je covek ubedjen da protiveci se onome ko na njega vrsi pritisak radi onako kako on misli , prava istina je da pod pritiskom se gubi racionalnost a nesvesno tada preuzima vodjstvo-a nesvesno je vec instuisano i pripremljeno kako da reaguje pod pritiskom .
U ostalom i mi smo svedoci jedne takve manipulacije koja se odvijala nad nama.

Prof. Antonić je u pravu kada ovu civilizaciju označava kao dekadentnu. No, pre bih je nazvao vulgarno-materijalističkom i konzumerističkom, budući da materijalizam i hedonizam mogu imati i pozitivno značenje. U svakom slučaju, evidentno je da su procesi socijalizacije deteta u moralno ljudsko biće drastično ugroženi i da se svuda oko nas susrećemo sa dominantnim sociopatskim pojavama koje u osnovi proizvode amoralne i asocijalne individue. Društvo ima sve slabiju koheziju koja se održava tek na površnim i površinskim nivoima njegovog postojanja, ispod kojih vri duboko žarište socijalnih devijacija, frustracija i konflikata.

Sporna je, međutim, alternativa koju profesor nudi radi suzbijanja ovih autodestruktivnih društvenih trendova. Po njemu, to je jačanje "kulturnog uticaja Crkve". Lično mislim da Crkva ima dovoljno prostora u našem društvu za ispoljavanje svog uticaja; to što joj nedostaje televizija sa nacionalnom frekvencijom ne znači da taj prostor nije dovoljno širok. Crkva je u školama, pri venčanju, krštenju, sahranama, slavama, raznim drugim društvenim povodima, na kraju čestim verskim praznicima koji su medijski i javno sasvim solidno ispraćeni. Ogromna većina ljudi sebe smatra vernicima. Zaključak se sam nameće: ili njihova vera nije dovoljno snažna da onemogući očigledne pojave "zla" ili je, pak, ta vera sasvim autentična i jaka, ali nedovoljna za uspešnu borbu protiv "zla". U prvom slučaju potrebno je da Crkva deluje u pravcu produbljivanja vere, postojeći društveni prostor koji joj je na raspolaganju za to je sasvim dovoljan. U drugom slučaju, ona je na neki način suvišna, nemoćna da reši neke najkrupnije probleme današnjice. U oba slučaja rešenje u pravcu daljeg širenja crkvenog uticaja nije neophodno i pre ukazuje na neke druge interese nego na ono što treba da bude osnovni cilj delovanja Crkve, a to je jačanje vere među ljudima.

Na kraju krajeva, vidimo da u Americi postoje uticajne crkvene televizije, pa ipak neće biti da je Amerika zbog toga postala duhovno čistija.

Mozda bi na nacionalnom servisu trebale da se naparave emisije u cijem bi stvaranju ucestvovali socijalni psiholozi i pedagozi.U tim emisijama bi deci trebalo da se pokazu pravi sistemi vrednosti na zabavan i na zanimljiv nacin.
Kroz zanimljivu radnju i susgestivna desavanja uticati na pravac razvoja deteta.
Sadasnji TV program koji se emituje je cista propaganda i manipulacija najaviseg ranga jer neke reklama a i mnoge serije kako za decu tako i za odrasle u sebi nose nesvesnu poruku i skriveni obrazac ponasanja koji se na prvi mah odmah ne registruje.
Gledaoc uziva u naocigeld obicnoj porodicnoj seriji a svoje nesvesno puni latentnim obrascioma ponasanja koji se mogu aktivirati pod doredjenim pritiskom ili zabranom.
Covek burno reaguje kada mu je nesto zabranjeno ili kada neko na njega vrsi pritisak da nesto uradi suprotno njegovoj volji.
U tim trenutcima iz nesvesnog proizilaze ti obrasci ponasanja koje je osoba pokupila gledajci manipulativne filmove i serije i posledica toga je da se covek ponasa onako kako je ocekivano.
Iako je covek ubedjen da protiveci se onome ko na njega vrsi pritisak radi onako kako on misli , prava istina je da pod pritiskom se gubi racionalnost a nesvesno tada preuzima vodjstvo-a nesvesno je vec instuisano i pripremljeno kako da reaguje pod pritiskom .
U ostalom i mi smo svedoci jedne takve manipulacije koja se odvijala nad nama.

Poslednji pasus članka je ključ za rešenje čitavog problema! Sve polazi iz kuće i porodice. Možda je i najbolje ne držati televizor u kući, u današnje vreme internet komunikacija, svi podaci i informacije pojedincu su dostupni preko interneta. Čak smatram da je tu čovek u boljoj poziciji jer može samostalno da bira program i sadržaj koji će da gleda ili čita, dok mu je na televiziji, u neku ruku, to nametnuto!
Televizor je u porodici zamenio negdašnje ognjište oko kojeg su se skupljli "staro i mlado". Stariji su mlađima pripovedali i prenosili narodnu mudrost i znanje - pouke, pri čemu se jasno isticala hijerarhija u okviru porodice u kojem je otac, kao hranitelj i zaštitnik bio uvažavan i poštovan od ostale čeljadi, pri čemu je, naravno, on nosio i najveću odgovornost! A danas, sa dolaskom televizora u kuće, sve se izokrenulo naopako! Sada svi znaju sve, pri čemu se hijerarhija i poštovanje prema mudrosti starijih i odgovornijih članova porodice u potpunosti izgubila, pa žene i deca "uče" i "poučavaju" svoje očeve!

Kao psiholog, mogu da garantujem da, da tako kažem, u ljubavi dece prema demonima nema ničeg demonskog, kako je to gospodin Antonić predstavio. Deca sebe vide kao neuklopljene u svet odraslih i zato im je, za njihov psihološki razvoj, potrebna identifikacija sa onim što se inače, iz perspektive odraslih, naziva "nenormalnim". A "lečiti", tj. sprečiti tu identifikaciju i nametati deci neke drukčije stvari znači ništa drugo do proizvesti super-ego zahteve. Time što se detetu nameće nešto što ne razume (crkveni svet i sl.) dete se stavlja na mesto sa kog mu nije dozvoljeno da zucne. Zato ostavite decu dečijem a odrasle odraslom svetu. Demon je za dete malo stvorenje koje ima makar nekakvu moć (i to za dete uvek predstavlja potencijal za mentalnu moć, umesto fizičke koju ne može da dosegne), ništa više, i kao takav predstavlja na simboličkom nivou idealnu figuru za identifikaciju deteta. Dakle, gospodine Antoniću, Vaše dete je malo i pametno i hoće da bude još pametnije, i to, nadam se, nije za Vas veliki problem. A Vi ako hoćete da mu se nametnete kao neprikosnoveni patrijarh, ako ćete da mu dajete do znanja da je malo i nemoćno i time ga zauvek sputate, Vi samo izvolite! Ja, posle čitanja ovog Vašeg teksta, stvarno ne znam u kojoj civilizaciji Vi živite? U nekoj u kojoj nema Frankenštajnovog androida koji se smeši deci, i u kojoj nije bilo onog Vama sigurno "demonskog" vanzemaljca, Spilbergovog I.Tija sa kojim su se deca identifikovala. Oni koji se sećaju I.Tija, mogu da razumeju i ove Vaše "demone". Oni znaju da moral odraslog nema ništa sa vilinskim i demonskim svetom deteta. I još da napomenem, da taj svet nije uvek samo svet dece već i svet umetnosti, te da strašne kreature obogaćuju veliku maštu. Sad sam ovde u iskušenju da Vam pomenem i Kanta iako nije to moje polje jer nisam filozof. Ali ako biste odvojili vremena i bacili pogled na "Kritiku moći suđenja" videli biste da Kant genijalnim naziva upravo uspeh da se ono grozomorno pofiltrira kroz umetničko.

Ako mogu da se igraju sa supermenom, Hi-menom, nindza kornjacama zasto ne bi mogli i sa demonima, pa sve su to izmisljene licnosti.

dalje od ovog nisam citao, i moram da ostavim komentar, to je velika greska... sva decja interesovanja se moraju pratiti

Ovi satanisti su bar iskreni u svom stavu (mada ih to nimalo ne pravda). Imam mnogo perfidnijih poruka na tv-u kao: uhvati dugu, oseti dugu...

@ Jedan pažljivi čitalac

U Srbiji nema tih crkvenih televizija kojih ima u Americi. Hoćete reći da je Srbija duhovno prljavija od Amerike?

O kartama Ju-Gi-Oh i japanskoj masovnoj kulturi:

Ti i slični proizvodi (japanski crtaći, igračke i sl.)obiluju svakakvim simbolizmom iskorišćenim u čisto estetske svrhe. Japanska masovna kultura je eklektičan (i površan) spoj svega i svačega a hrišćanska i evropska mitologija se obilato koriste jer u Japanu predstavljaju nešto egzotično i drugačije. Nama poznati koncepti i simboli, u Japanu ne predstavljaju ništa više od malo šarenila. Čisto da se zna da tu nema neke zle namere već da ti proizvodi imaju unutrašnjeg smisla u Japanu koji naravno brižljivo čuva svoju kulturu pored masovne koju izvozi.

Nekada sam bio ljubitelj te masovne kulture ali kao zrela osoba, tako da ne mogu da kažem da je to uticalo na moj razvoj. Treba imati u vidu da je na zapadu anime/manga izuzetno popularna.
Čini mi se da je to zbog izuzetne lakoće kojom se uči (potpuna šabloniziranost crteža i tema sa arhetipskim i predvidljivim likovima). U ovom pogledu je čak gora i od zapadnjačke, iz tog razloga mi se danas prilično gadi.

Ima poneki izuzetak. Gospodinu Antoniću i svima ostalima preporučujem crtane filmove Mijazakija koji su za Japan ono što je Dizni bio za zapad.

To na stranu, rešenje je kao i uvek - obrazovanje. Mene je moj otac naučio šta da prepoznam dobar strip i crtež - kada opremite nekoga sa znanjem uglavnom će napraviti dobar izbor.

Dakle, obrazujte svoju decu i ne računajte na nikog drugog da radi taj posao umesto vas. Škole i država su na tom poslu odavno zakazale.

Ako može izdvojio bi nekoliko meni veoma zanimljivih činjenica i paradoksa odn. apsurda kao što je onaj sa TV programom Crkve pod nazivom "Beseda" i istim slučajem tj. sasvim suprotnom praksom u sev. Americi:










Dakle, hteo sam da kažem kako smatram da je od velike važnosti i koristi to što su Đ.V. i S.A. i još poneko napisali, blago rečeno, neku vrstu kritičkog osvrta što se tiče medija u zemlji.
Za moje pojmove oni su glavni uzrok skoro svih problema u nas i treba im posvetiti daleko više pažnje i tsl., a na nama je da danas ispratimo 2 Dn. tzv. "javnog servisa evropske Srbije" tj. kakav će rejting dobiti godišnjica ubistva odn rušenja mosta u Varvarinu.

@ Ljubomir Todorović, dr.

Vi nikad niste videli te karte, zar ne?
Ajde mi, molim Vas, objasnite zašto glavna i najjača oružja za pobedu nad protivnikom moraju biti demoni, đavoli i razni paktovi sa njima? Zašto najjača karta nije Istina, Vrlina, Skromnost ili nešto slično, nego baš stvorenja iz pakla.
"I-Ti" je bio dobar i u svojoj suštini i u ponašanju kroz ceo film. Demoni nisu ni u jednom svom prikazivanju.

Od svakog čitaoca, pa tako i psihologa, očekuje se da prvo razume tekst koji komentariše. Da nije uvek tako uverava nas čitalac sa komentarom koji na početku tvrdi da je Antonić predstavio nešto što nije!

Kada dalje napiše,


Teško je videti u čemu ovakav psiholog vidi ulogu roditelja, osim, ako je ne posmatra kao partnersku - u obezbeđivanju novih klijenta!
U savremenoj civilizaciji, nesputanost nam dozvoljava da i na sledeći način prevazilazimo iskušenjanja:

... mada, čemu rezerve. Kao da su neki tragovi tragovi sputanosti preostali ili su prevelika iskušenja! Novom psihologijom, sve će se prevazići.
Radi se na tome - i psihološki - svakako!

Ja nemam TV i ne pratim taj program od trenutka kada je internet u Srbiji dostigao jedan optimalni nivo.
Sada pratim ono što me zanima, u kontaktu sam sa ljudima koji su moji istomišljenici i zapadnjački spoj antihrišćanstva, neukusa i propagande ne mogu da utiču na mene.

Prosto je neverovatno šta Vi iščitavate iz sasvim jasne opaske!
Dakle, probaću još jasnije:
nije poređeno stanje Amerike i Srbije; i u mojoj i u Vašoj tvrdnji reč je (samo) o Americi (sa, odnosno, bez crkvenih televizija)!
Generalno, crkvene televizije ne propagiraju loše ponašanje bilo koje vrste, naprotiv, obrnuto je. Stoga se može zaključiti i da bi Srbija bila manje duhovno prljava nego što jeste da neguje vrednosti koje propagiraju priznate crkve (množina nije slučajna)!
Na pitanje koje se rodilo u gornjem citatu, ostavljajući po strani kontekst u koji ste ga doveli, odgovaram: neznam koja je zemlja duhovno prljavija! U ovom vremenu, prljave su obe, svaka na svoj način, a najkraće: Srbija (Srbi) prema sebi - Amerika (Amerikanci) prema mnogim!

@Šark
Unapred Vam se izvinjavam ako Vam se moj naredni komentar učini versko fanatičnim.
@Ljubomir Todorović,dr. "Pustite decu neka dolaze k Meni, i ne sprečavajte ih, jer takvih je Carstvo Božije" (Luk 18, 16). Bacili ste me u dilemu, da li da verujem Vama - psihologu, ili Isusu Hristu - Bogu.
No niste Vi krivi. Naši nasleđeni stereotipi su takvi, da je odlazak u crkvu deci zamoran i naporan, a da je laka zabava ono što njima treba i prija i koristi. To je zaista veliki problem. Za to su krivi i crkveni službenici, i roditelji i škola. Čak i neki teolozi liturgičari, priznaju da ih je kao male zamaralo beskonačno stajanje na liturgiji, te da se iz tog doba samo sećaju bolova u nogama. Međutim na nama je da deci pomognemo da im odlazak u crkvu predstavlja radost, na šta nas i Sveto Pismo poziva. Najveća đavolova prevara je da je ubedio ljude da ne postoji. Ne znam šta je demon za dete ali znam šta zaista jeste. S obzirom da znam,jako strepim za budućnost naše dece, a razumem i one koji ne znaju, pa su manje-više indiferentni.

Današnja školska deca imaju mogućnost da usvajaju dve vrste znanja: versko i/ili sociološko, putem veronauke i građanskog vaspitanja. Lično, smatram da versko treba da uče kod kuće, da ga ponesu iz porodice, jer će tako biti usvojeno daleko iskrenije, ili uopšte. Uostalom, još od početaka prosvete u Srbiji, za vreme malog Nušića, katehizis je bio deci jednako nerazumljiv ili odbojan kao i današnjoj.

Što se građanskog vaspitanja tiče, i ono ima svoju svrhu. Kome dete ide u te razrede, neka ga pita šta uče tamo? Ne uče sigurno da je Čeda Jovanović moralan političar ili kada je rođendan Borisa Tadića (kao nekada mi), već kako da se, između ostalog, postave prema Internetu i njegovim zamkama, šta predstavlja koja (tinejdžerska) društvena grupa, kako se odrediti prema konfliktnim situacijama...

Crkveni radio i televizija, a pogotovo preko Interneta, je odavno postojeća stvar, i svodi se na jednostavnu odluku o pokretanju tog kanala, nalik NSPM-ovoj Veb-TV. Finansiranje i održavanje je već druga priča. Inače, jedan lep Veb-radio, kao što je "Slovo Ljubve" sigurno ima svoje vrednosti za nas pravoslavne hrišćane, ali verovatno izaziva najcrnje asocijacije muslimanima. Važi i obratno, a i ka trećoj ili četvrtoj konfesiji ili crkvi.

Na kraju, zamislite neki "nacionalni verski kanal", neku preuveličanu verziju (inače jako lepe) emisije "Verski kalendar". E, tu počinju svi problemi ovde na Balkanu i tu "mečku ne treba čačkati" bilo kako!

Nazad na temu. Te tupave "jugio-karte" je detaljno objasnio Aleksandar. Japanci su sve samo ne normalna nacija (prema našim svetonazorima) i njihove ideje o zabavi (samim tim i prema hrišćanskim tradicijama) su potpuno uvrnute ili čak neprihvatljive. Takva im je cela ta anime/manga supkultura, koja prosečnom srpskom moralisti obavezno diže kosu na glavi.

http://www.youtube.com/watch?v=PlIPqks0Tmw

A šta ćemo sa dečijim igricama u kojima se ubijaju zeke koji nose vaskršnja jaja ? Sličnih igrica imate koliko hoćete. Dozvoliti detetu da se zabavlja uz takve igrice, a barem ne pokušati objasniti o čemu se radi u najmanju ruku je neodgovorno.

@Mariu Kaliku,
s poštovanjem!

Ne bih dalje nastavljao ovu prepisku.
Ona nema smisla ako svakom mom komentaru iznalazite tumačenja koja u njima ne postoje.
Vaša je poslednja!

"Kaljostro", jel' to Vi pretpostavljate ovim da su svi okolo "Sotonojilo&sluge", a da su roditelji savršen izvor informacija? Grešite, ali je najlakše ovako generalizovati.

Elem, niko od nas nije odrastao u jednom izolovanom okruženju, složićete se. Niti smo bili izloženi samo pozitivnim vrednostima, niti smo bili prepušteni "Sotonojilu". Vaga je uvek dobro odmerena, ma kako nekome to bilo nejasno.

Stoga, treba deci držati moralne "vakele", jer smo im mi najsnažniji pečat i moralni oslonac. No, sitnije detalje i stavove će sami pokupiti usput, dok odrastaju. Kao što smo i mi, uostalom.

Gospodin Antonić "otkriva roditeljstvo" i deli ga sa nama, što je jako lepo, ali smatram da on, kao čovek od velikog društvenog uticaja, treba da bude manje impulsivan kada smišlja teme za sledeći članak.

Na kraju, za sve roditelje koji imaju strahove i uzrast dece kao i on: sačekajte da Vaši klinci krenu u starije razrede, da i ne govorim o pubertetu. Ako i tada budete bili ovako preosetljivi, loše vam se piše (za zdravlje)!

@DŽon Šepard

U vreme mog a pretpostavljam i vašeg odrastanja nismo se igrali sa jugio sličicama. U moje vreme skupljali smo sličice fudbalskih reprezentacija, tri puta nedeljno išli na treninge, zabavljali se bajkama i slušali priče o dečku i strahu. Bili smo izviđači koje su učili kako da se orintišemo uz pomoć mahovine. Od svoje sedme godine života dete duplo više vremena provodi izvan svog roditeljskog doma i predato je na staranje obrazovnom sistemu koji je pod kontrolom države. U naše vreme vrhovnom vođi nošena je štafeta. Ona plamena štafeta koja treba da znači prosvetljenje. Sličnu štafetu nosio je i Hermes svojevremeno. Čak nam je i grb države sačinjavalo šest plamenova koji su se sjedinjavali u jedan. Pogledajte i grb NR a zatim SR Srbije i recite mi šta vidite. U tom grbu iz vremena NR i SR Srbije uklonjen je krst. Zajedničko im je i sunce koje prosijava i zupčanik. Vi ćete svoje dete prepustiti jednom duboko okultnom i satanizovanom obrazovnom sistemu koji za cilj ima zaglupljivanje i zatupljivanje dece kako bi istom kada odrastu lakše vladao? Suština i modeli organizovanja modernih organizacija, naročito onih koje pretenduju da budu univerzalne i planetarne jeste upravo satanizam i buna protiv Boga. Znate li ko je postavio obrazovni sistem koji propagira UN i koji implementiraju sve članice Un-a? Čitajte malo o Alis Bejsli i njenom Lusinom trustu(Luciferovom)i o njenoj ulozi u stvaranju UN-a. Ako ikada budete imali priliku svratite u sedištu UN-a u sobu za meditaciju, pa mi kažite posle meditacije šta je i ko danas u osnovi modernog sveta. Danas mnogi plaćaju danak u krvi a da toga nisu ni svesni.

Ja kao psiholog, imam slične stavove stavovima dr. Ljubomira Todorovića iako ne bih bio oštar kao on u analizi ovog članka. Psihološki mehanizmi koji su na snazi, daleko su bliži onima koje je eksplicitno naveo dr. Todorović (sem onog super ega i zablude frojdizma), dok su implicitne pretpostavke o tim mehanizmima koje je imao profesor Antonić prilično laičke i zdravorazumske, što im nije dovoljno za tačnost.
Ne verujem da se ikome sviđa da mu se deca igraju sa Demonima i Vragovima, ali taj Demon i Vrag nisu oni crkveni i tu nastaje spor. Svešteno lice ili duboko religiozan čovek nikada vam neće priznati "korisnost" đavola ili njegove metafore.
Iskreno, profesore Antoniću, ja izuzetno cenim vaš rad i čitam gotovo sve vaše članke, ali mi se čini da ste ovog puta malo ostali nedorečeni.
Ideološki, ovaj tekst je završen i smisaono povezan samo za duboko religiozne ljude, međutim, u pitanju je naučni tekst, koji tvrdi nešto, pa bi to isto trebalo da bude malo bolje eksplicirano i objašnjeno.
Iz ovoga je ne mogu jasno da vidim vaš stav.

"..delimično čak i „javnog servisa“."
epizoda pokemona emitovana na JASER-u.. događa se u Rusiji..
glavni junaci igraju igru protiv sirote dečice iz Rusije koja žive u pravoslavnim intrrnatu-konaku manatsira (jasno nacrtan krst i monasi koji ih čuvaju) i pobeđuju ih..ali se posle kaju kad shvate koliko će ih zli pravoslavni monasi mučiti jer su izgubili...sve je u mordinim sivim bojama..

ma Jaser je generator svog zla ispiranja mozga... B92 gleda 6% populacije

PS - šta je ovo danas, ponovo se slažem sa Jevtovićem: "Ja sam Vašim komentarom i stručnim tumačenjem, gospodine Todoroviću, "oduševljen".
sačuvaj nas Bože ovakvih "eksperata"..
čuj "deci dečje"..ja kad sam bio dete "dečji" su bili miki maus, patak dača, popaj, duško dugouško..snežana, bambi, pepeljuga..a ne đavo, akrepi i rugobe

brm

Drago mi je da se složismo. Pozdrav.

U selu u kome mi živimo u Nemačkoj postoje samo dva vrtića i oba su "crkvena",evangelistički i katolički. Vaspitačica evangelističkog vrtića mi je rekla da nije dobro imati televizor, da gledanje TV šteti psihičkom i fizičkom razvoju deteta: veliki poremećaj pažnje kod današnje dece, loša grafomotorika, poremećaji sluha i vida, nemogućnost da dete sa 6. godina prepriča priču (nisam sigurna kako se na srpskom kaže), brojni logopedski problemi, ali takođe veliki poremećaji u ponašanju dece (sve prisutniji buling, mobing, i asocijalne ličnosti) samo su neki od produkata gledanja TV. Ali tek kada je srednji sin izgovorio identičnu rečenicu,koju ne bih da ponavljam, mi smo izbacili televizor iz kuće i uopšte nam ne nedostaje. Ovde puno ljudi nema televizor i vreme provede napolju u šetnji,vožnji biciklom...Takođe ima jako mnogo onih za koje je TV mala beba u odnosu na vorld kraft i nintendo od kojih su potpuno zavisni. Ta deca izgledaju kao zombiji, ne spavaju noćima, žive samo od igre i za igru ne prepoznaju više ni vlastite roditelje. Znam jednog dečaka od 15. koji sklapa rečenice poput dvogodišnje bebe, a nije retardiran. Ali se ima izbora još uvek. TV nije nešto što čovek mora i treba da ima. Sada kad naša deca dođu u dodir sa demonskom literaturom, slikama, igrama neća ni da iz radoznalosti pogledaju šta je. Jednostavno to im se ne dopada jer nisu formirali svoj ukus prema demonima, brzim slikama jarkih boja itd. Druga stvar je kome je potrebno da ljudi gledaju demone, kome je u interesu da se deca navikavaju, da se na njih oslanjaju i da svaki junak crtanog ima najboljeg drugara demona. Jer tu nije samo u pitanju profit, oni bi isto tako profitirali i da puste bilo šta drugo. Stvar je mislim u tome da se od dece koja su po daru bogoljupci naprave demonoljupci i samo to! Ali mi roditelji zaista retko podižemo glas protiv te demonizacije naše dece i često kažemo da deca ne treba da budu uskraćena da treba da izađu u svet spremna.Ali na šta spremna?Da razlikuju dobro i zlo,ne da vole zlo.

Cestitke autoru za dobar tekst o prepoznavanju. Prerano je decu gurati u onostrano, a da posteno nisu ni progovorila, ni potrcala. Kao sto se na decja pleca ne navaljuje ni drugi teret koji i odrasli jedva nose, tako se u decje ruke ne gura sibica (nije vatra odgovorna ako decu opece). A, onaj ko priziva (i zastupa) one cije se ime u pristojnim kucama ne izgovara, neka ne bude iznenadjen kad mu se taj i odazove. Sa svim kosenkvencama.

Na ostrašćene komentare nemam nameru da odgovaram jer kakvog bi smisla bilo i da to učinim? Što se tiče kolege koji je napisao da postoje drugi oblici učenja osim onoga po modelu, samo ću reći da se slažem, ali da su svi ti ostali oblici (kao što je učenje preko iskustava, gde su čula izvor informacija) ništa drugo do kondicioniranje koje je primereno nazvati i jednim oblikom treniranja. Tek učenje preko modela može da obezbedi kontekst koji je nešto što je karakteristično za ljudsku vrstu (treniranje je, dakako, primereno svim vrstama). Ali nisam siguran da je to kolega hteo da kaže, da je hteo da mi skrene pažnju da nasuprot mom izlaganju koncepta identifikacije želi da suprotstavi treniranje.

"Bolan je, užasan prizor koji mi se otkrio kada sam razgrnuo zastor sa ljudske
iskvarenosti. Ova reč, u mojim ustima, bar je zaštićena od sumnje da prikriva neku moralnu
optužnicu protiv čoveka. Ona je — želeo bih još jednom da naglasim— oslobođena
moralisanja: i to do stepena da sam najsnažnije osetio ovu iskvarenost upravo tamo gde ona
najsvesnije teži "vrlini", "božanstvu". Iskvarenost razumem, pogađa se već, u smislu
decadence: tvrdim da sve vrednosti u kojima čovečanstvo sada sažima svoje vrhunske želje
jesu decadence-vrednosti"
"Neophodno je reci koga osećamo kao našu suprotnost —teologe i sve što u telu ima
krv teologa— čitavu našu filozofiju ... Kob mora da se sagleda izbliza, mora da se, još bolje,
doživi u njoj samoj, mora da joj se siđe u koren i dozvoli da
vas gotovo uništi da bi se razumelo da tu više nije reč ni o kakvoj zabavi— (slobodoumlje
naše gospode prirodnjaka i fiziologa je u mojim očima zabava — njima nedostaje strasti za
ove stvari, stradanja zbog njih —). Ova zatrovanost zalazi mnogo dalje nego što se misli:
instinkt teološke nadmenosti našao sam svuda gde se danas oseća "idealist" — gde se u ime
visokog porekla prisvaja pravo da se o stvarnosti razmišlja i na nju ravnodušno gleda..."
"Nekada se u čovekovoj svesti, u "duhu", video dokaz njegovog visokog porekla, njegove božanske
prirode. Da bi se čovek usavršio savetovalo mu se, po ugledu na kornjaču, da čula uvuče u
njih same, napusti opticaj sa zemaljskim, svuče smrtni plašt: tada bi od njega preostala
najbitnija stvar, "čisti duh". Ovde se razilazimo: za nas je svest, "duh", upravo simptom
relativnog nesavršenstva organizma, eksperimentisanje, pipanje, promašivanje, mučenje u
koje je utrošeno nepotrebno mnogo nervne snage, — poričemo da išta savršeno može da se
napravi ukoliko se to pravi svesno. "Čisti duh" je čista glupost: ne računamo li nervni sistem i
čula, "smrtni plašt", tada loše računamo — ništa više!..."Nice, Antihrist.

@Ljubomir Todorović, dr



Ovom svojom rečenicom ste dosta toga rekli o sebi. Interesantna je osoba (i čini mi se veoma retka) kojoj su u detinjstvu, u kaubojskim filmovima, bliži odmetnici i barabe, nasuprot pozitivnih, pravdoljubivih i poštenih likova koji su "dosadni".

Jedan sociolog mi je pričao da su na fakultetu učili kako su deca do 12 godina skoro kompletno formirane ličnosti, tako da se veoma malo toga može promeniti u njihovom karakteru kasnije.

komentatori odoše u "više sfere", pa nam malo promaknuše "banalnosti" o kojima piše
@ jovanka j.

čudi me da učeni psiholog nije analizirao odnos histerične brzine bombardovanja prizemnim, elementarnim informacijama i senzacijama, karakteristične za sadašnje elektronske medije i kompjuterske igrice i finkcionisanja ljudskog mozga (teorija odložene kompetencije)..ta brzina nikako nije u prirodi medija - setite se da je Makluian prognozirao upravo suprotno... to je nametnuto, upravo da bi se sprečilo da pojedinci "svare" i slobodno prekomponuju obilje informacija - čemu je prvobitno služio san a kasnije umetnost...ljudski mozak se SAMO PO TOME razlikuje od mozga pčele..

PS ovaj ostrašćeni komentar nije upućen učeniom psihologu već običnim smrtnicima sa ovog sajta.

Ja sam rekao da su me, kad sam bio dete, zanimale dečije stvari, a kad sam odrastao, ostavio sam se detinjarija. Ne bih mogao da se ostavim detinjarija da u njima nisam uživao dok sam bio dete, te ne bih mogao da, ostavljajujući detinjarije, odrastem. Odrastanje je raskid sa detinjarijama, a ako detinjarije izostanu, onda izostaje i raskid.

Tako, onaj kome je bilo zabranjeno da se bavi detinjarijama ostaje infantilan čitav svoj životni vek jer takva osoba infantilno pristupa problemima odraslih. To infantilno pristupanje je okarakterisano drvenim, neargumentovanim, dogmatskim, fundamentalističkim pristupom, jer, plašeći se da se ne otkrije njegova infantilna srž, ovakva osoba preteruje sa ozbiljnošću do te mere da ozbiljnost kod nje postaje karikaturalna. ato, kad smo na sigurnoj distanci, imamo podsmešljiv stav prema zelotima svih vrsta i boja.

To je, dakle, problem: ako se detetu ne da da bude detinjasto, onda je ono karikatura odrasloga čoveka ne samo dok je dete, već i čitav svoj život kasnije.

dok luciferijanci veruju da rade nešto u korist opšteg dobra. Neko je pitao ko to pokušava da menja svest čitavih civilizacija. Svest civilizacija menjaju adepti okultnih društava koji su visoko pozicioniranu u međunarodnim organizacijama, politici, kulturi, ekonomiji. Oni koji danas kontrolišu većinu masovnih medija. Bar na globalnom nivou. Da li je okultizam sam po sebi neko zlo? Jeste. Jer je čitava postavka okultizma na terenu zla. Od početka do kraja. Nije tu reč o bilo kakvoj slobodi i bežanju od moderne civilizacije. Ne može se demonizam poništavati demonizmom. Ne može se sloboda od demonskih uticaja i propagande ostavarivati prihvatanjem demonizma i demonske nauke. Najveća stvar koju je satana uradio je ta da je ubedio modernog čoveka da ne postoji. On jednostavno hoće da pretvori čoveka u broj. Čitava moderna nauka bazira se na gasu bez boje, mirisa i ukusa. Znači čitava nauka se bazira na metafizici. Suština modernih informatičkih nauka je binarni kod. Ispred imena svake prezentacije na internetu imate www. To www sastoji se od šest v. To je ono isto v koje ljudi širom sveta koriste kao simbol pobede. Nije simbol pobede već satane i simbol njegovih rogova. Taj simbol v popularisao je Vinston Čerčil. Veoma malo ljudi zna da je taj Vinston Čerčil os svoje rane mladosti bio adept druidskog pokreta i kao mlad čovek čak i direktor jedne druidske konferencije. Simbol V, Čerčil je dobio od čuvenog sataniste Alistera Korulija. Oko tog Ničea. jedini koga je Niče u svoje vreme poštovao bio je Dostojevski. Jer je Dostojevski bio sposoban da se spusti u veoma mračne i za mnoge njude nedostupne dubine njudskog mraka. jer da nije znao koliki je i kakavmrak, kako bi onda toliko mogao da spozna istinu i ljubav i prigrli je kao svoje ja? Njemu je dato da siđe u ambise i upozna sve urvine i da sačuva svoj um. Niče je samo začeprkao po svom mraku i um je pukao kao zvečka. Završio je svoj život u ludnici.

To nije jedini crtać u kome su demoni i čudovišta predstavljeni u pozitivnom ili barem prihvatljivom svetlu. Jedan od njih je Secret Saturdays (Cartoon Network). Postoje i filmovi gde se bića koja su u mitologiji zabeležena kao zla i naopaka, predstavljaju kao dobroćudna (poput Pana u filmu The Chronicles of Narnia (Letopisi Narnije)).

Takvi sadržaji su duševno i duhovno opasni i po odrasle osobe (koje već gube granicu između dobra i zla) a kamoli po decu koja tek formiraju vrednosne kriterijume.

Jos jednom za CAGLIOSTRA

Sta mislite o Uspenskom? Pretpostavljam da se on okultizmom bavio na sasvim drugaciji nacin on onih koji bi da preko toga oblikuju svest civilizacija i samim tim nametnu kontrolu.
Jedno je monah u celiji koji se moli Bogu i mrava ne bi zgazio a drugo neki verski velikodostojnik koji zasedne u dvorove i kome je vera u Boga samo paravan a cilj opet promena svesti. A i jedan i drugi sebe smatraju za dobre hriscane ili muslimane.

@VLADIMIR DJURDJEVIC
Da, u pravu ste. Antonićev tekst pokreće i druge teme, inače zanemarene. A i idikativno je što su zanemarene; ili ih teško uočavamo ili su one apriori diskvalifikovane svemoćnom etiketom o "teoriji zavere". Izgleda da je postalo dovoljno što je silni zamagljivači stvarnosti za sve i svaki čas primenjuju, pa da i to bude razlog za našu naviku pristajanja!

Za Pažljivog čitaoca

Teorije zavere u stvari odvraćaju pogled od istinske socijalne napetosti, i imaju istu funkciju kao neke učene tvrdnje koje govore o tobožnjoj prevaziđenosti klasnog sagledavanja društvenih odnosa. Drugim rečima, krivac za određene pojave u društvu postaju neki anonimni zaverenici, dok sam društveni i politički kontekst ostaje izvan ovako intonirane „izolovane refleksije“. Tako će, na primeru teme o kojoj govorimo, krivci biti pojedine satanističke grupe, ili međunarodna udruženja prljavih pedofila, ili zli profiteri dečije znatiželje. Dakle, ni reči o tome da je skidanje svetačkog oreola sa svake stvari, odnosno pretvaranje svega u robu, bitno svojstvo kapitalizma. Sutra ćemo, tako, da lamentiramo zbog toga što neki nesrećni starac više ne može da ode na besplatnu operaciju srca, ili zato što elektrodistribucija nemilosrdno isključuje sa mreže škole, obdaništa i druge budžetske ustanove, kojima nisu uplaćivana sredstva za podmirivanje računa. A i zdravstvene ustanove, i elektrodistribucuija, kao i kreatori video-igrica o kojima govorimo, samo slede osnovni kapitalistički impuls.
Ne radi se ovde, razumljivo, o nekakvom satanizovanju kapitalizma, nego upravo o kritici onih stanovišta koja u kapitalističkim društvenim odnosima, i liberalnoj demokratiji, vide najsavršeniji mogući oblik društvenih odnosa. I zato je ostajanje pri kritici „nemoralnih“ pojava na internetu ili televiztiji, na neki način, svesno ili ne, u službi tog zamagljivanja, o kome Vi govorite. Kao što je razvoj nauka i proizvodnje potrebovao uspostavljanje kapitalističkih odnosa, tako istinski „humanističko“ uređenje društva pretpostavlja kritiku kapitalizma. A takva, radikalna kritika, pripada onome što se, terminologijom od koje mnogi nastoje da se "emancipuju", naziva - levicom.

Za dr Ljubomira

G-dine Ljubomire, kako su se djeca razvijala i "identifikovala" prije nego što su izmišljene bajke sa likovima sa šiljatim ušima i dugačkim nosom?
Koliko ja primjećujem, otkada su se počeli nametati djeci takvi likovi, kroz agresivno prikazivanje preko medija da je sve normalno i dozvoljeno, počelo je doba divljanja najmlađih. Dok su djecu vaspitavali roditelji i učili ih o porodici, Crkvi i dr. stvarima nekako su bila mirnija?!?
Na djeci se najbolje pokazuje kakvo nam je društvo. Prepusti ih samima sebi tj. manipulaciji i ulici, i dobiješ to o čemu čitamo svaki dan u novinama.

PS-nemam ništa protiv "normalnih bajki", ali postoji jako puno zlonamjernih manipulacija a to je problem.

Jedan čitalac ovde ili NEPAŽLjIVO čita ono što neki komentatori pišu ili jednostavno NE RAZUME poentu njihovih primedaba na Antonićev tekst. Nadam se da je ona treća mogućnost, da se izrečene primedbe svesno iskrivljuju da bi se neutralisale, nije na delu.

Tako kolega Đurđević iznese suštinsku primedbu na tekst, u smislu da on ostaje na nivou "parcijalne" kritike kapitalizma koja ne doseže do najdubljih temelja problema o kome ovde govorimo, da bi nepažljivi ili nepromišljeni čitalac to predstavio kao navodno Đurđevićevo nerazumevanja prirode ovog teksta, tj. brkanje naučnog rada i novinarskog članka. A u stvari se radi jedino o tome da ovaj čitalac nije pažljivo pročitao ili nije razumeo prirodu Đurđevićeve kritike. Naime, ne zamera Đurđević Antoniću što njegov tekst nije "dovoljno dugačak i sveobuhvatan", nego što nije dovoljno DUBOK, a ovo su različite stvari. Nije reč o tome da Antonić ne obuhvata i DRUGE teme, već da ne obuhvata GLAVNU temu. Duboke istine mogu se, a možda i moraju, izreći na jednostavan način, u jednom dobrom novinskom članku, kao što površne "istine" mogu da se upakuju u ruho "naučnog" teksta, što uglavnom danas i jeste slučaj, pa se umesto ozbiljne nauke nudi u najboljem slučaju samo nešto doteranija, prikrivenija verzija vladajućih ideoloških predstava. Dakle, Đurđević je pročitao tekst kako zaslužuje, kao jednu kolumnu, i pokazao da ipak nije sasvim dobar. Da mu manjka uvid u društveni temelj problema koji se u tekstu kritikuju, a od jednog renomiranog sociologa taj uvid se naročito očekuje. I u novinskom članku i drugde.

Dalje, nepažljivom čitaocu izmiče da Đurđević nigde ne tvrdi da Antonić tvrdi da su crkveni kanali JEDINO rešenje za problem iznet u tekstu. On samo primećuje nedovoljnost Antonićevog generalnog pristupa u kome se crkvena televizija promoviše kao DOBRO rešenje za drugačije vaspitavanje dece. Uz to, čitav tekst jasno sugeriše da Antonić daje VELIKI značaj ovakvom rešenju; u pretposlednjem odeljku to je sasvim očigledno...

@Vladimir Đurđević
Posle Vašeg poslednjeg komentara, ne preostaje mi ništa drugo nego da priznam.
Razotkrili ste me! Ja ustvari, jesam (a da to dosad nisam znao) apologeta liberalne demokratije i kozervativni desničar i zbog težnje za uravnoteženjem (potajno) priželjkujem da stanem na čelo specijanih jedinica (ovaj put u Grčkoj) i tako cementiram postojeće odnose u društvu (a i šire). I sam Antonić je desničar (jeste, već time što nije dovoljno levičar, tj. samo je parcijalni levičar), pa je to razlog što ja branim njegov parcijalni tekst.
Jedan HIPERRAZUMLjIVI čitalac, pak, prigovara Antoniću (a ne meni) ono što iz nekih razloga nije uradio u prethodnim komentarima. Meni je tesna ta Prokrustova postelja koju sobom nositite, u levici ruci!
Srećno s njom!

Šta pokušavaju Kalik i Đurđević ovde i kakva je ta njihova levica? To je levica koja, kažu nam oni, za svoga neprijatelja ima ne samo neke pojavne oblike kapitalističkog društva već je za nju neprijatelj baš svaki oblik kapitalističkog društva. Da li se slažete, gospodo - pardon, drugovi, ako vam je tako lakše - Kalik i Đurđević?

Ako je tako, šta vi onda prizivate i šta nudite osim nemoćnog slepog besa koji bi da udari na sve a, negde tajno, nada se da će tim udarom na sve da izazove sopstvenu propast.

Niste shvatili osnovnu poentu marksizma a to je da se paradigma menja kada se sa kapitalista pređe na kapitalizam. Kada se pređe na kapitalizam onda se sami kapitalisti vide kao lutke bez svesti koje sistem drma tamo-vamo. Tada ta apstrakcija, taj sistem, kapitalizam, ne može da bude neprijatelj. Ali vi mu dodajete subjektivnost onako kako je nacionalistima neprijatelj neki drugi subjekt, neka druga nacija (belcima crnci, nacistima Jevreji). Ne shvatate da jednom kada se paradigma promeni, onda ne važe ista pravia. Ne možeš se na isti način boriti protiv subjekta i protiv sistema. To je laž vaše "borbe".

Zato što to niste shvatili promiče vam i to zašto iako se oko nevažnih stvari sukobljavate sa desničarima, vi se sa njima slažete oko najvažnijeg - vi isto tako nazivate demonskim sve što je i za desničare demonsko. Pa kao da je onda bitno da li se borite protiv kapitalizma ili protiv nekih njegovih vidova. Vi imate, u Šmitovskom smislu, neprijatelja i to je isti onaj protiv kog se bore i desničari. Vi ste lažna opozicija desnici jer dok kao lepe duše mudrujete o bog zna čemu, radite posao za desnicu!

I to vam je i cilj, gospodo Kalik i Đurđević! Jer vi želite da propadnete. Namerno ne uviđate da želite da budete protiv svega zato što želite da vas što pre nešto zgazi.

Nesposobni ste da mislite nužnost kapitalizma, progresivne struje koje se rađaju samo u kapitalizmu i nigde drugde. Marks je to mislio, Lenjin je to mislio, ali vi to ne možete. To je bitna razlika.

@Krabulja crvene smrti

Zaista mi se dopada što se identifikuje te sa jednim od likova Edgara Alana Poa. Tu ima duha. A inače, moram to otvoreno da Vam kažem, tekst koji ste napisali, nije nimalo duhovit.

Vi govorite da su Marks i Lenjin ivideli nužnost kapitalizma kao „progrsivne struje“. Tačno. Pa to ne sporimo ni Kalik i ja. Postoji istorijska nužnost pojave kapitalizma. Ali, kako iz toga izvodite da je kapitalizam iznad istorijske nužnosti njegovog prevazilaženja, o čemu takođe govore i Marks i Lenjin.

Nadalje, govorite da u kapitalizmu i sami kapitalisti bivaju podređeni nužnosti kapitalističkih odnosa. I to je tačno. Uprkos tome što su kapitalisti, recimo to sasvim pojednostavljeno – eksplatatori, oni ne mogu da se naprosto toga odreknu, a da ne postanu eksplatisana klasa. Drugim rečima, u kapitalizmu, strogo govoreći, ni kapitalisti nisu slobodni. Za nas levičare gotovo je dirljivo Vaša sladostrasna izjava da „kada se pređe na kapitalizam onda se sami kapitalisti vide kao lutke bez svesti koje kapitalizma drma tamo-amo“. Ali, pomislite šta se tek događa radnicima. I zato radikalana kritika nije kritika kapitalista, nego kritika kapitalizma. A to je više puta istaknuto, i kod Kalika i kod mene.

I na kraju, u vezi sa suicidnim idejama Kalika i mene. Mi smo zaista spremni da propadnemo, ali samo u onom ničeovskom smislu, kao teške kaplje iz oblaka koji najavljuje oluju. Ma kako to patetično zvučalo. A do tada nas valjda ništa neće zgaziti!

I da ne zaboravim: ne radi se o slepom besu. Da parafraziram jedan Kangrgin naslov: „Ne slepa, nego klasna mržnja“.

Branko je pitao kako su se deca identifikovala i razvijala dok nije bilo bajki sa likovima šiljata nosa i dugačkih ušiju. Moj odgovor je: nikako, jer to nisu bila deca već mladunčad!

Od kad je kulture, od tad je i demona: na zidovima spilja, na glinenim tablicama, na freskama na zidovima.

Avatari su nešto čime obiluje svaka religija i svaka mitologija. Hrišćanstvo pak za sobom povlači sujeverje pa imamo veštice i vampire i freske sa strašnim sudom, ali od srednjeg veka na ovamo, sve dolazi na svoje mesto pa se naracije kakve su bajke pojavljuju zasebno u odnosu na religiju, kao što i nauka odlazi od crkve. Moj je strah da ako deci ne ostavite da se dok su deca igraju sa svim što je deci primereno, pa i sa demonima, jer ja tvrdim da su deci primereni, onda će da završe kao sujeverne osobe, i ode onda naš civilizacijski razvoj u propast!

"i ode onda naš civilizacijski razvoj u propast!"

A sada idemo ka savršenstvu? Ova civilizacija (zajedno sa demonima i avatarima) sada je, pretpostavljam, na vrhuncu svoje "evolucije"? Samo još da nam vanzemaljci donesu najnovija otkrića i čudesa tehnike?

G-dine dragi, Srbi kao društvo su se prije avatara borili sa svim nedaćama svoje istorije-zavojevači, nepostojanje tehnika i tehnologija, medicinske njege i ostalog. Pa su sačuvali i društvo i Vjeru i državu i ime. A ovo danas društvo (Srpsko) vratite par stotina godina unazad i u roku od mjesec dana neće ostati ni 5% Srba. Vjera u Boga je očuvala najzdraviji dio Srba a ne bajke i avatari.
Optužujete Vjeru za sujevjerje a promovišete demone i avatare. Hrišćanska Vjera promoviše Moral i Dobrotu, Milosrđe, sve ono što danas fali svim ljudima i bez čega odosmo u propast. Dakle, po vama to je sujevjerje (negativno) a demoni "koji su ustvari dječiji" su nešto pozitivno?

Samo odvojite ono što je istinski važno u životu, od profesije i shvatićete o čemu govorim. Vaš posao danas postoji, sutra ne mora da postoji...Ali Život će uvijek postojati.

@ Krabulja crvene smrti

Da krenem od vaše poslednje rečenice koja je više nego groteskna. Đurđevića i mene, po vama, niko ne sluša i nikoga ozbiljno ne provociramo. Ali, sam vaš komentar u kome ste ovo izjavili i u kojem pokušavate da osporite našu kritiku potvrđuje da nas bar vi, ako niko drugi, sluša, a višak strasti koji u njemu pokazujete itekako svedoči da smo vas ozbiljno isprovocirali. Zato bi, pre nego što opet izvalite neku sličnu besmislicu, možda bolje bilo da razmislite šta govorite.

Koliko vidim, niste do sada dali nijedan komentar kritički uperen protiv samog teksta koji je ovde predmet rasprave, a nama koji smo krenuli da ga kritikujemo sa jasnih radikalno levih pozicija podmećete sve i svašta. Šta nam to govori? Ovo prvo odaje vašu nemoć u raskrinkavanju desnice, ovo drugo zaslepljenost u napadima na istinsku levu alternativu, na kraju, sve skupa, nemoćan slepi bes koji bi da udari na sve, a negde tajno se nada da će tim udarom na sve izazvati sopstvenu propast. Radi se, dakle, jedino o tome da vi želite da propadnete i da sa sobom u tu propast povučete i levicu. Žrtvujući se time jedino za stvar desnice, za koju objektivno radite vodeći prvenstveno bitke protiv njene leve alternative. Ali, znajte da vaš manevar uništenja levica neće uspeti sve dok je nas koji se odlučno borimo kako protiv desnice takoo i protiv surogata levice sa autentičnih marksističkih pozicija. Marks, Lenjin, svi ostali na njihovoj teorijsko-praktičnoj liniji su to činili, to danas činimo i mi, tako da između nas i naših slavnih učitelja, na vašu veliku žalost, nema bitnih razlika.

@ Krabulja... - kraj

Vi, međutim, u marksizmu vidite jedino učenje o istorijskoj nužnosti kapitalizma i njegovoj progresivnoj ulozi u odnosu na raniji društveni sistem. Kada bi se marksizam sveo na to, postao bi vladajuća ideologija kapitalizma, a ne radničkog pokreta i socijalizma. To govori o apsurdnosti vašeg tumačenja marksizma.

Po vama izgleda ispada da radnička klasa treba da se bori za jačanje kapitalizma, a ne za njegovo ukidanje, za podsticanje njegove nužnosti, a ne nužnosti socijalizma. I ovo izokretanje elementarne logike nam predstavljate kao "pravu" levicu?! A kada već spominjete klasike marksizma u kontekstu pitanja nužnosti kapitalizma, nije zgoreg reći da je Lenjin mislio upravo suprotno, a i sam Marks nije po tom pitanju bio sasvim jednoznačan. Naime, boljševizam i Oktobarska revolucija kao njegov istorijski produkt predstavljavaju upravo preskakanje kapitalističke faze da bi se ubrzao istorijski progres ka socijalizmu. A u predgovoru ruskom izdanju "Manifesta" sam Marks otvara tu mogućnost na osnovu praćenja situacije u tadašnjoj Rusiji, dozvoljava da ruska revolucija bude "signal" za proletersku revoluciju na Zapadu (a ne mora obrnuto), i da ruska zajednička zemljišna svojina može poslužiti kao "polazna tačka komunističkog razvitka". Dakle, ni za Marksa kapitalizam nije bio baš uvek istorijska nužnost. To je kasnija istorija potvrdila; socijalistička revolucija pobedila je ne na Zapadu, već na Istoku, u feudalnom ili, u najboljem slučaju, polukapitalističkom sistemu. Da su Lenjin, Mao, Ho Ši Min, Kastro i drugi slušali vaše "marksističke" savete, bili bi vođe buržoazije a ne (agrarnog) proleterijata.

A što se tiče odnosa između kapitalizma i kapitalista, potpuno ste u pravu. Kapitalisti liče na marionete kapitalističkog sistema. Ali, to ne znači da te marionete neće braniti taj sistem svom svojom snagom. Oni, a ne kapitalizam, stoga po nama zaista jesu (klasni) neprijatelj. I nema drugog načina da se savlada sam sistem osim da se savlada njegova vladajuća klasa.

@Jedan pažljivi čitalac

Žao mi je što je Vaš poslednji komentar u duhu onog negiranja podele na levicu i desniceu, koje bez jasne argumentacije u novije vreme sprovode čak i brojni intelektualni autoriteti.

Ipak, u jednom ste u pravu: za mene (a verujem i za Kalika) levica je samo radikalna levica, dakle levica koja dovodi u pitanje sam kapitalistički sistem. To sam otvoreno rekao već u svom prvom komentaru, i čudi me da ste, kao pažljiv čitalac, to tek sada primetili. Razlika između drugih „levičara“ i onoga što, pored ostalog, ovde zastupamo Kalik i ja jeste u tome što mi prevashodno imamo u vidu ekonosmki moment, dakle klasnu nejednakost, koja se ni na koji način ne može prevazići takozvanom „političkom jednakošću“. Radikalna levica, prema tome, sve stalno dovodi ne u red (kao što vi hoćete, svojim „uravnoteženjem“), nego - u pitanje. Odustajanje od ove nesputane upitnosti predsatavlja, u krajnjoj liniji - desničarsku ideologiju, jer tu se uvek radi o nekim stvarima koje ostaju nesumnjive, koje, recimo to u kontekstu novogovora, „nemaju alternativu“. Za „centriste“, dakle, sam kapitalizam i liberalna demokratija ostaju izvan sumnje, i zato takve kritike, zbog odustajanje od „radikalne sumnje“ – nisu na nivou levice. E, sad, taj levičarski patos, uprkos Vašem lakonskom stavu, nije ni „brz“ ni „lak“, jer tu se radi o „dijaboličkim“ posledicama „iskušavanja slobode“. Na drugoj strani, ništa lakše nego da konstatujemo kako – „Evropa nema alternativu“, da je „tranzicija neminovna“, da svi moramo da budemo podređeni „zakonima tržišta“, ili da svaka kritika mora imati u vidu nekakvo „uravnoteženje“.

Prema tome, levica ne zahteva nikakvu političku korektnost. To, međutim, čini desnica, svaki put kada zastaje pred onim nesumnjivim, uvek kada postavlja neki društveni „vjeruju“, kada odeređuje ispravne smerove ili pokazuje na utabane staze.

@NA TO PAK Time mislimo..

„Politička korektnost „iz mog poslednjeg napisa odnosi se na tekst Jednog pažljivog čitaoca, koji pod ovim terminom podrazumeva „ideološku ispravnost“.
Slažem se sa Vama da je pojam „političke korektnosti“ mnogo složeniji, i da zahteva poseban osvrt. Ali, Vaše dalje izvođenje, a naročito poređenje NATO i SSSR je po mom mišljenju sasvim nemušto, a pravo da Vam kažem – nisam spreman da svaki put, i po svaku cenu, ispravljam „krivu Drinu“. Ostavimo to za neku drugu priliku.

@ Krabulja crvene smrti
Da ste malo pazljivije birali reci i vas poslednji komentar, koji pretpostavljam da najbolje sazima ono sto ste hteli da kazete,da je jedini vas komentar, mogla bih da se slozim sa vama, sa ovim poslednjim delom u kom objasnjavate u cemu se vase shvatanje demonskog razlikuje od shvatanja Djurdjevicevog i Kalikovog, iako nisam sigurna da oni pod "demonskim" ovde misle na isto demonsko na koje i vi mislite. Fakat je da oni iz Antonicevog teksta iscitavaju najdobronamernije, bez obzira da li je on levicar ili desnicar, i u tome, u borbi protiv zajednickog neprijatelja, u ovom slucaju nazivali ga Zapad ili kapitalizam, nalaze nekih slicnosti. E sada: to sto Antonic izlaz ili spas vidi u Hriscanskoj veri, a kolege Kalik i Djurdjevic u marksizmu to ih razlikuje, ali te razlike nisu nepomirljive a priori u svim istorijskim situacijama i medju svim ljudima. A mi, ziveci u takvoj istorijskoj situaciji kada je imperijalizam okrenuo protiv sebe neke, nazovimo ih sada desnicarima, konzervativcima, kako god, napadom na nasu zemlju, njenom laganom okupacijom, (bila bi i brza da odstupnicu nije pruzao toliko omrazen rezim,Slobodana Milosevica, takodje demonizovan, cak vise i od samog marksizma.Ne znam koji bi rezim uspeo da sacuva suverenitet zemlje, posle sloma socijalizma,)i u takvoj situaciji boriti se za socijalno oslobodjenje moze da dodje samo zajedno sa internacionalnim, ako hocete, ne ni nacionalnim, jer govoreci o potlacenosti nekih zemalja u odnosu na druge, u odnosu na imperijalizam je itekako internacionalana stvar, i to osecaju svi pravi levicari bili oni Amerikanci, Francuzi ili Srbi. U tom smislu, danas saosecaju sa Palestinom ljudi sirom planete, kao sto su i sa Srbijom, kada je bila bombardovana.I neki od ovih ljudi su levicari, ali nisu slepi za probleme u svojoj zemlji, i inernacionalni samo ako gledaju "preko" ili levicari samo ako citaju Marksa. Da je tako nikad ne bi doslo ni do kakvog progresa na levici.

Prvi deo
Ne znam zašto teza da radikalna levica sve dovodi u pitanje izaziva takvo podozrenje. Radikalna kritika, da se ovde prisetimo jednog klasičnog mesta, ukazuje „na čoveka“, protiveći se, dakle, svakom „postvarenju“, svakoj ideološkoj „neminovnosti“, poduprtoj metafizikom.
I, upravo iz tog razloga, radikalna kritika sumnja i u tu metafizičku neminovnost, da se samo iz razvijenog kapitalizma može „ići u socijalizam“. „Dobronamerni“ komentator ovde verovatno ima u vidu vlastito, usuđujem se da kažem – iskrivljeno, čitanje radova profesora Milana Kangrge. Ukoliko je naime sloboda proizvođenje vlastitog sveta, ukoliko je pojam teorije, već u Nemačkoj klasičnoj filozofiji, sjedinjen sa praktičkim i poietičkim, i više se ne odnosi na ono „što nemože da bude drugačije“ (da ovde sasvim pojednostavimo stvari, koristeći se upravo Kangrginim izvođenjima) – kako objasniti ovu metafiziku uslovljenost? Razume se, ona kod Kangrge nije izrečena na način na koji o tome govori „dobronamerni“ komentar u ovoj našoj raspravi, jer Kangrga pre svega ima u vidu artikulaciju klasnog interesa, koji je, prema njemu, u jugoslovenskim zemljama bio u senci nacionalnog (Kangrga čak kaže – „rodovsko-plemenskog“). A to znači da je jedna revolucionarna promena sveta zavisi od artikulacije klasnog interesa, uz pomoć „radikalnih ideja koje zahvataju mase“, a ne od nekog metafizički opravdanog trenutka (unapred ispostavljenog „koraka“)koji se može gotovo matematički precizno izračunati, kako to zahteva „dobronamerni“ komentator.

Treći deo - kraj
Ali, vratimo se tezi da je preduslov za revoluciju – razvijeni kapitalizam. Šta ćemo sa ruskim iskustvom? Nije li Lenjin posle 1917. Isticao da revolucija ne mora početi u zemlji sa najrazvijenijim proizvodnim snagama, već tamo gde je „najslabija karika u lancu imperijalizma“? Suština proleterske revolucije, u tom smislu, predstavlja – diktatura proletarijata. Socijalistička revolucija u Rusiji podrazumevala je i demokratsku revoluciju, a to pokazuje i situacija u Partiji, gde su odluke donošene demokratskim putem, i gde je često i Lenjin, iako najveći autoritet Partije, ostajao u manjini (ostavimo za sada po strani kasnija iskustva staljinizma, jer to je posebna, kompleksna tema).
Istržući iz konteksta jedan pasus iz teksta profesora Markovića „Pojam revolucije“, „Dobronamerni“ Kaliku i meni podmeće „romantični utopizam“, koji odustaje od bilo kakve društvene determinacije. Međutim, ni Kalik ni ja ne tvrdimo da se bez neposredne procene konkretnih društvenih prilika i „pozitivnog znanja“ može ići u ostvarivanje radikalnih ideja levice. Ali, svojim insistiranjem na proračunatim „koracima“ kapitalizma, koji treba da prethode socijalističkom preobražaju društvenog vića, „dobronamerni, kako Kaže profesor Marković u istom tekstu,zapada u „oportunistički pozitivizam“, hipostazirajući istorijske preduslove u metafizički inicium. A ovo ostajanje pri „objektivnim istorijskim mogućnostima“, stoji u istom tekstu, neretko se „završava u reformizmu i kontrarevoluciji“. A tu dobronamerni komentari s pravom dobijaju znake navoda.

@ za Branka

Ne retko, ovde čitaoci komentarišu: taman pomislim da smo na samom dnu, kad ono vidim da se i odatle može pasti, dokle?!
Tako nekako je i sa levicom. Uvek se - i njoj samoj - nađe neka još "levija" levica!
...
Oni što sebe doživaljavaju levičarima rado citiraju Kangrgu.
Nekoga, međutim, Kangrga asocira i na jednu naslovnu stranicu NIN-a (1989.ili 1990.god). Na njoj je njegova fotografija i naslov "Kako sam postao Hrvat". Koliko se sećam, on to nije postao od levičara, hoću reći, nije negirao da je i dalje to - levičar!
Ne mogu da se setim od čega je onda postao Hrvat. Ustvari, nekako mi se više ne govori o tome ... zaboravite!

Ni do poslednjeg komentara, a ni u tekstu, nisam mogla da ustanovima da li u tim kartama postoje samo demonski likovi, ili ima i afirmativnih? Mislim da je u tome porblem: ako je, zaista, najjaca karta "zlo", a "dobra" nigde nema, onda je argumentacija onih koji brane ovaj "svet demona" pogresna. Zli usudi svake vrste su postojali u svim bajkama sveta, ali je dobro bilo suprotstavljeno zlu, makar ne izlazilo uvek kao pobednik.

Za Demjana

"Ne mislim da je coveku "dao" poreklo Bog ni Majmun. Recimo priroda."

Priroda je harmonija. Priroda je skup zakona.
A zakon STVARA i DAJE zakonodavac. I zakon je plod inteligencije. A inteligencija je plod razuma. I inteligencija i razum su živi i od živog.

Priroda po ateističkom shvatanju je nastala iz slučajnosti i haosa. Slučajnost ne stvara i ne daje.

@Krajputaš,

Sve to lepo zvuči, "sami smo u svemiru", "nema nam spasa", i sl. ali ipak ne mogu a da u tome ne ividim izvesnost identičnu onoj izvesnosti koju propoveda teologija. U principu, radi se o negativnom odrazu suštine, punine smisla, pa se dobija ne onaj dobri, inteligentni itd. bog, već nekakav "mračni bog", nešto kao iz horor-priča, gde neka mračna stvorenja vrebaju iz prikrajka i upravom svojim vrebanjem garantuju da imamo priszup smislu, makar taj smisao do kog možemo doći bio besmisao. Shvatate, radi se o nečemu što se bez problema može nazvati "religiozni ateizam", gde je sve isto kao i u teizmu, samo što se izvesnost nalazi baš u nepostzojanju vrhovnog bića. Radikalana kritika, o kojoj je ovde ranije bilo reči, išla bi i protiv toga; "OK, ništa nema smisla, svi smo smrtni, ali šta ako nije sigurno čak ni to, da je sve besmisleno, ili šta ako nije čak sigurno ni da smo smrtni?" Tek tada, rekao bih, dolazi se do onog međuprostora u kom je kritika stvarno radikalna i stvarno kritična.

...Jednostavno, akcenat je na kritici kapitalizma, a ne na njegovoj afirmaciji. Dalje, ta marksistička kritika se jasno razlikuje od konzervativne koja zaista pokušava da iluzorno prizove neki prekapitalistički svet, i time pokazuje svoju nemoć. Marksistička kritika ide, za razliku od ove, ka prevazilaženju kapitalizma u pravcu progresivnijeg društva, a ne ka (istorijski nemogućem) povratku u prethodno društvo ili ostajanju kod njega. Tamo gde je kapitalizam već uspostavljen u svojoj punoj razvijenosti radi se samo o tome da se on ukine s obzirom na snažno prisutne potencijale socijalizma; tamo gde dominiraju elementi prekapitalističkog sistema, radi se o tome da se istorijski proces delovanjem komunističke partije ubrza ka socijalizmu, a ne da se prethodno razvija kapitalizam kao nekakva "nužna" faza. Marksizam je mnogo pre učenje o istorijskoj nužnosti socijalizma, a ne kapitalizma. Ovu važnu razliku vi jednostavno ne primećujete ili ne želite da primetite.

Zato je sasvim logično što vaše citiranje Markovića, koje je trebalo da bude upereno protiv nas, promašuje metu; nešto drugo se od takvog strelca i nije moglo očekivati. Naime, Marković u prethodnom odeljku koji, naravno, niste citirali tvrdi upravo ono što i mi, navodeći rusku, kinesku, jugoslovensku i kubansku revoluciju kao primere socijalističkih revolucija u polurazvijenim kapitalističkim zemljama. Vi to ne biste mogli prihvatiti jer se po vama kapitalizam tu nije sasvim ispoljio u svojoj "nužnosti" i progresivnosti, te zato i ne može da razvije "svoje" revolucionarne potencijale. A što se tiče zaostalih kolonijalnih zemalja, može se diskutovati koliko su u njima jaki socijalistički potencijali. Ali, sasvim je sigurno da je unutar vašeg tumačenja socijalizam za njih mnogo više "vizija daleke budućnosti", nego što je unutar našeg, jer biste im vi predložili da prvo rade na razvijanju i jačanju kapitalizma, sa neodređenim rokom kada ti radovi treba da se završe, i otpočne socijalistička faza...

...Jer, u tekstu "Klasno nejedinstvo" koji već više od dve nedelje stoji na naslovnoj strani ovog sajta osnovna teza mi je bila da primat nacionalnog nad klasnim maskira klasnu podelu unutar iste nacije. Dakle, za nas je klasno iznad nacionalnog, što nas jasno odvaja od svakog desničarskog nacionalizma. Međutim, iz toga ne sledi da se klasno i nacionalno nužno isključuju, da klasni momenat, kao revolucionarna akcija, ne može u određenim istorijskim trenucima da dobije oblik borbe za nacionalno oslobođenje od imperijalnog zavojevača. Svi marksisti, počevši od Marksa, preko Lenjina, do onih koji su posle Drugog svetskog rata vodili borbu protiv američkog imperijalizma, to uviđaju. Npr. ono što je za Marksa ili Lenjina imperijalna carska Rusija bila spram Poljske i Ukrajine, to je danas imperijalni SAD/EU/NATO savez spram Srbije, i do juče Jugoslavije. U koloniji nema socijalizma, i zato se revolucionari nužno bore protiv svakog oblika kolonijalizma. U tom kontekstu odbrana nacionalne nezavisnosti ima progresivnu, klasnu ulogu, i pravi marksisti u njoj sasvim spremno učestvuju. Zato vi i slični NATO-levičari koji u svakom patriotizmu priviđate nacizam stojite sasvim suprotno marksističkoj teoriji i praksi. I samo obavljate posao za kapitalistički imperijalizam.


A koliko ste radikalno udaljeni od leve pozicije koju navodno predstavljate pokazuje i činjenica ko su vam saveznici. Umesto nas, "prvi saveznik" vaše "levice" je "demonsko". Spominjete i "socijalno ugrožene" u tom kontekstu. Naravno, desničarski opskurantizam često zavodi deklasirane elemente koji u njemu traže spas od svoje društvene izopštenosti, nemajući prosvećenu klasnu svest koja jasno ukazuje na ekonomske uzroke njihovog marginalnog položaja. Pitamo se samo šta vi kao navodni levičar tražite među simpatizerima demonskog u koje verujete jednako kao oni, među pristalicama okultnog, ezoteričnog, magijskog. Ali, nije nam teško da vas zamislimo zajedno sa njima pod zastavama sa mrtvačkim lobanjama i kostima...

Mario Kalik,

Mislim da sam to već rekao Vladimiru Đurđeviću, ali da sad isto to ponovim i Vama:
Daj bože da imam što više ovakvih "promašaja" u svojim budućim polemikama.
To je bilo prvo.
Druga stvar koju ću Vam reći jeste da postoji naziv za one koji na forumima i komentarima postuju više od jednog ili dva komentara. Naziv je "trol" a odnosi se na one koji nisu u stanju da se drže diskursa koji ovaj medij prepiske zahteva. Vi sada imate pet ili čak šest komentara jedan za drugim. I ja u njima vidim da samo pokušavate da obiljem znakova (zapazite, kažem "znakova", ne "informacija") bukvalno zagušite svaku raspravu. Za većinu čitalaca a i za mene, ovih vaših pet-šest vezanih postova identični su "belom šumu" - čovek može svašta da u belom šumu razazna, da mu se učini da je neki prizor pred njim, ali to i dalje ostaje samo buka i zbrka. Priznajem da sam stao posle drugog posta jer se stvari ponavljaju. Dobro, poenta je da Vi meni zamerate nešto, nije baš sigurno šta, niste u stanju da to saopštite artikulisano, no sigurno je da mi nešto zamerate. Ali neću gubiti san zbog toga - ja zameram mnogima mnogo šta kao i mnogi meni i bože moj, svi smo i dalje živi i zdravi uprkos tome.
Vidim da ste krenuli s tim da ja podržavam kapitalizam itd. OK, podržavam, naravno da podržavam, pa Marks sam kaže da je to najrazvijeniji oblik društva ikada. Ja ne mislim da se kapitalizam mora pošto-poto ukinuti. Nje ni Marks, nije ni Lenjin, koji je uveo elemente kapitalizma u komuinizam. Mislim da se oni koji na sva usta viču da se kapitalizam mora pošto-poto ukinuti naprosto ponašaju histerično, viču "Dole s tim...! Dole s ovim...!" A od tih i takvih patetičnih krika nikom ništa. Pogledajte Lenjinovu genijalnost, kako je odmerio kad treba i kako treba delovati. Nije bio neko ko je histerično zahtevao "čišćenje" u svakom trenutku. Vi ste naizgled idealista koji misli da je komunizam neko vanvremensko dobro, kao i da je kapitalizam neko vanvremensko zlo. Ni traga konkretnoj analizi.

XXI vek,

Ovde ima toliko priče o klasnom ratu jer je ovaj tekst koji komentarišemo objavljen u rubrici "crkva i politika" a ne u "kulturna politika".